"Kuća od prašine"

BESKRAJNA PRUGA	..................	RASKRŠĆE
Mi smo senke što putuju prugom Vagonima večnim zadojeni dugom Mi od pruge ne krijemo suzu Od rođenja poklonjeni bluzu Mi slušamo kako raste trava Pored šina usamljen maslačak Mi krademo noć od zaborava Dve tri zvezde, mesečine tračak I ako pruga negde ima kraja Nastavimo korakom bluzera I nek' sunce senke naše vaja Daleko od skretnice luzera	..................	Noć kada putujem ka raskršću mitskom Od sopstvene senke veći i jači Odvajam javu čeličnim stiskom Dok me ta pesma rečima svlači Na raskršću pohaban kofer čeka U njemu gitara i bluz kometa Otisak dlana iz prošlog veka Brazda života ni trideset leta U koferu je i njegov šešir Otmeno prašnjav oreol taman Paklo cigara za ceo svemir Uvlačim dim, zvezda sam gladan U noći kad putujem sporo k'o jauk Noć i nije zgužvana stranica Na raskršću mitskom ubraću pamuk I nikuda dalje, poslednja stanica

KUĆA OD PRAŠINE	..................	U KASNI SAT
Gradim kuću od čarobne prašine Već je tu crep i venac oluka Zidam od bluza i tuge kamene Kuću koju će srušiti buka Malter od pesama gitarom mešam Za kuću po meri moje sunčanice I šuplje note na prozore vešam Dok pristiže buka u ruhu venčanice I kada buka bude na pragu Kuće gde živimo ja i tišina Rukama slabim izneću dragu I ponovo sve će biti prašina	..................	Imaš li snage za još jedan korak Put ispred tebe ionako je pust Znam da je ukus poznato gorak Ali mrak je lepljiv i gust Pitam zato što postadoh vetar Koji dira svilu bretela I osetićeš kada priđem na metar Kako vajam reljef tvog tela Pitam zato što postaću leptir I nećeš čuti cipela bat Lepetom krila ja pevaću nemir Kad uđeš oprezna u kasni sat

A ŠTA AKO...	....................	KADA SVE SKONČA
A šta ako vetar budan od juče Tvoj kaput ukrade i smelo obuče Da li ćeš naga u lišće leći I vetru preteći - VOLIM TE - reći A šta ako današnja bestidna kiša Pronađe tvoj šešir od pliša Hoće li lišće staviti masku I prikriti žudnju na odlasku A sutra kad vetar i kiša odu Ostaće tragovi moji na podu I nećeš znati čiji to glas Začara tvoj osvanuli stas	....................	Izgledaš kao da me nisi ni čula Moj šapat što pluta po pučini stola Nosi ta barka sidro na lancu Mrežu utehe i uzdah na pramcu K'o prstima tuđim uvrćeš pramen Od kose plete se zaludna omča Ko će poljubiti negdašnji plamen Usnama leda, kada sve skonča Ulovljen pogled u mreži zavese Onog što uspeva još da te zanese No nema bure na pučini stola I moja odsutnost je bestidno gola

KAO DRUGA ŽENA	.................................	NA KRAJU SVETA
Spavaš li sama Pesmom pokrivena Grli li te sobna tama Kao mene druga žena Spavam i ja sam Spavam na sred druma Dok se suncu gubi trag Neko ljubi sumrak drag Kao mene druga žena Osećaš li dah Veran kao strah Steže li te oko struka Hladna neka tuđa ruka	.................................	Na kraju sveta je čovek od peska Iz džepa mu viri peščana sveska U njoj usnula i ova pesma Skidam joj šešir, budi se besna Peščani čovek teško se smeje Govori tiho hoda još teže Nadomak trave kristale seje Korak se osipa, cipele beže Čovek je od peska i od dima Pod naletom vetra sve manje ga ima Zagrcnut u viru konačnog plesa Silazi stepenicama do nebesa